20,000 Leagues under the Sea - Jules Verne

Makondo nastavlja i sa književnim delom svoje biblioteke “Liga izuzetnih džentlmena”, i sa velikim zadovoljstvom najavljuje sledeću knjigu u njoj: “20.000 milja pod morem” Žila Verna. Verovatno jedna od najvažnijih i najpopularnijih knjiga svih vremena, delo koje je odredilo avanturistički žanr, ali i mnogo više od toga. Nakon toliko godina, slobodno možemo reći I decenija, ova knjiga ponovo dobija ruho kakvo zaslužuje. Uz maestralne ilustracije Alekse Gajića i divan i veoma lični esej Davida Albaharija, u luksuznom povezu sa platnenom riknom i zlatotiskom, u b5 formatu, na 220 strana i ponovo u svom integralnom obliku, za ovu knjigu od sutra počinje pretplata koja će se završiti 20.10.2013, početkom Sajma knjiga u Beogradu, kada će izdanje ugledati svetlo dana. Nekoliko Aleksinih ilustracija i prvi deo Davidovog pogovora neka vam najbolje predoče o kakvom izdanju je reč… David Albahari KAPETAN NEMO I JA 1 Nikada nisam uspeo da shvatim zašto velike pisce avanturističkih, istorijskih i naučnofantastičnih romana danas uglavnom svrstavaju u književnost za decu? Ako sada nekom kažete da čitate Žila Verna, Aleksandra Dimu, Karla Maja ili Voltera Skota, uzvratiće vam zabrinutim pogledom, kao da radite nešto zabranjeno ili ćete možda čuti sarkastičan komentar o uzaludnoj želji da se vratite u mladost? Ako su ti autori smatrali da pišu prvenstveno za odrasle, zašto im se sada nameće samo mlađa čitalačka publika. Ne, nemam nikakve predrasude i sumnje kada je reč o mladim čitaocima – uostalom, pomenuti autori mogu da zahvale njima što su i dalje u žiži interesovanja jednog dela odraslih čitalaca – već verujem da bi trebalo utvrditi razloge za pojavu takvog sociloško-kulturološkog fenomena. Jedan zaključak se odmah nameće: zahvaljujući ubrzanom razvoju nauke i tehnologije, a naročito širenjem uticaja sredstava za javno informisanje (novine, film, televizija), dvadeseti vek deluje superiornije od svog mlađeg brata, devetnaestog veka. Svet je postajao sve poznatiji, sve bliži, dok se u isto vreme smanjivao broj raznih istraživača i avanturista koje su zamenili antropolozi i arheolozi. I napokon, gotovo sveopšta kompjuterizacija na kraju dvadesetog veka definitivno je udaljila čitaoce od knjiga kao što su Pet nedelja u balonu ili Deca kapetana Granta. Doduše, kompjuterizacija filmske industrije dovela je i do obnovlljenog interesovanja za filmske adaptacije priča i romana pomenutih pisaca, ali one će doneti još veće udaljavanje od originalnih književnih verzija i potvrdiće njihov „izgon“ iz sveta odraslih Sve to doprinosi tezi da je dvadeseti vek gledao gotovo sa nekom vrstom podsmeha na vek koji mu je prethodio ,kao što, na primer, stariji brat gleda na pokušaje mlađeg brata da ga dosegne u nekoj veštini. Stare čudesne priče više, prosto rečeno, nisu bile čudesne, pogotovo u poslednje dve-tri decenije prošlog veka. Međutim, u pedesetim i šezdesetim godinama prošlog veka one su još uvek sijale zlatnim sjajom. Tada je, za mene kao i za svu decu koju sam poznavao, knjiga bila najveći i najprirodniji izvor nadahnuća. i snova. Svako od nas je priželjkivao da bude neki od junaka iz romana Žila Verna ili Karla Maja. Ja sam u našim igrama najčešđe tražio da me zovu Vinetu, premda sam u potaji imao drugi plan: da postanem novi kapetan Nemo... Nijedan drugi književni lik – ne samo u tim dečačkim danima već i kasnije – nije imao toliko uticaja na mene kao taj tajanstveni kapetan veličanstvene podmornice „Nautilus“. S jedne strane, on je bio idealan model - tajanstven, veoma obrazovan, uvek spreman da pomogne ljudima u nevolji, na strani potlačenih i eksploatisanih i pravi borac za pravdu. S druge strane, upravo je pitanje pravičnosti i pravde predstavljalo glavnu prepreku potpunom poistovećivanju sa kapetanom Nemom. Pripovedač u romanu, profesor Aronaks, koji ne krije divljenje prema ćutljivom kapetanu, ipak smatra da su neki njegovi postupci odraz kapetanove obuzetosti osvetničkim duhom, kao što se desilo kada kapetan potapa jedan brod (mada je to učinio, tvrdio je kapetan Nemo, samo zato što ga je taj brog prvi napao). Profesor Aronaks u tome vidi samo osvetnički čin, iako zapravo ostaje čitaocu da sam odluči da li je u pitanju kapetanova potisnuta mržnja prema ljudskom rodu ili samo posledica čina samoodbrane. Tako je Žil Vern, kao svaki dobar pisac, omogućio svom romanu da nastavi da traje u čtaocima, čak i nakon završetka čitanja samog romana, a pozivajući se na biblijsku „Knjigu propovednika“ na kraju knjige prebacio je tu dilemu u večno pitanje izbora između dobra i zla...

by Jules Verne

CreateSpace Independent Publishing Platform · First published 2014 · 270 pages